V rabote (na materiale russkogo i serbskogo дzњkov) rassmatrivaytsд зks




Скачать 215.55 Kb.
PDF просмотр
НазваниеV rabote (na materiale russkogo i serbskogo дzњkov) rassmatrivaytsд зks
страница1/25
Дата конвертации11.12.2012
Размер215.55 Kb.
ТипДокументы
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   25
UDC 811.161.1'367.7
811.163.41'367.7
Branko Toљoviе
ЗKSPRESSIVNЊЦ SINTAKSIS
PADEџNЊH FORM
V rabote (na materiale russkogo i serbskogo дzњkov) rassmatrivaytsд зks-
pressivnњe sintaksiеeske vozmoяnosti otdelьnњh padeяeц, upotrebleniem koto-
rњh sozdaytsд razliеnњe stilistiеeskie зffektњ (figurњ), a takяe obra-
zuytsд зmocionalьnњe konstrukcii, зlliptiеeskie predloяeniд, izbњtoеnњe sin-
taksiеeskie soеetaniд i t. p. Zatragivaytsд voprosњ interversii padeяnњh
form еisla, udvoeniд padeяeц i svдzannњh s nimi predlogov, korrelдcionnoц зks-
pressivnosti padeяnњh form, зkspressivnogo potenciala konstrukciц s otgla-
golьnњmi suшestvitelьnњmi. Padeяi otliеaytsд raznoobraznoц зkspressivnostьy.
Stilistiеeskiц potencial imenitelьnogo osuшestvlдetsд, preяde vsego, v nomi-
nativnњh predloяeniдh, a takяe ego nagromoяdeniem. Љirokaд semantiеeskaд
osnova roditelьnogo sozdaet blagopriдtnњe usloviд dlд razvetvlennogo зkspres-
sivnogo upotrebleniд. Nekotorњe konstrukcii s dannњm padeяom imeyt razgo-
vornњц harakter, drugie — kniяnњц, tretьi — arhaiеnњц, еetvertњe — ironi-
еeskiц i t.d. Kogda reеь idet o datelьnom, to sleduet otmetitь, еto osobenno
зkspressivnњm дvlдetsд зtiеeskiц datelьnњц. Зkspressivnostь vinitelьnogo дvlд-
etsд rezulьtatom transpozicii kategorii neoduљevlennosti v kategoriy oduљe-
vlennosti, specifiеeskoц soеetaemosti upravleniд i svoeobraznogo vњraяeniд
kauzacii. Fakt, еto v russkom дzњke net zvatelьnogo padeяa, sozdaet zametnњц
disbalans v stilistiеeskom plane. Зkspressivnostь tvoritelьnogo i predloяno-
go дvlдetsд rezulьtatom razliеnњh upotrebleniц v otdelьnњh funkcionalьnњh
stilдh.
Klyеevњe slova: зkspressivnostь, padeя, sintaksis, зkspressivnњц sin-
taksis, znaеenie, stilistika, stilistiеeskie figurњ, зmocionalьnњe konstruk-
cii, зlliptiеeskie predloяeniд, izbњtoеnњe sintaksiеeskie soеetaniд, inter-
versiд, udvoenie, korrelдcionnaд зkspressivnostь, konstrukcii s otglagolьnњmi
suшestvitelьnњmi, russkiц i serbskiц дzњki.
1. Suшestvuet semь tipov grammatiеeskoц зkspressivnosti. Per-
vuy obrazuyt otdelьnњe morfemњ, preяde vsego okonеaniд, v еast-
nosti razliеnњe variantњ odnoц i toц яe formњ (morfemnaд зks-
pressivnostь). Vtoraд voznikaet v otnoљenii polnњh grammatiеe-
skih form (korrelдcionno-grammatiеeskaд зkspressivnostь). Tre-
tьд poдvlдetsд zamenoц odnoц formњ drugoц (transpozicionnaд зks-
pressivnostь). Еetvertuy vњzњvaet udvoenie, povtorenie (еasti ili
celogo), napr., predloga, vnutrennego obжekta i t. p. (tavtologiеe-
skaд зkspressivnostь). Pдtuy sozdayt grammatiеeskie sinonimњ (si-
nonimiеeskaд зkspressivnostь). Љestuy poroяdayt grammatiеeskie

60
formњ v ih netipiеnњh sintaksiеeskih poziciдh (funkcionalьno-
-grammatiеeskaд зkspressњvnostь). Sedьmuy obrazuyt зkspressivnњe
znaеeniд grammatiеeskih form (semantiko-grammatiеeskaд зkspres-
sivnostь).1
Sintaksiеeskuy зkspressivnostь vњzњvayt stilistiеeskie fi-
gurњ, dlina sintaksem, зmocionalьnњe konstrukcii (vozvratnњe i
vosklicatelьnњe predloяeniд), зlliptiеeskie predloяeniд, izbњ-
toеnњe sintaksiеeskie soеetaniд, rematiеeskaд organizaciд pred-
loяeniд (porдdok slov, inversiд) i t. d. Znaеitelьnњm зkspres-
sivnњm potencialom obladayt еasti reеi, preяde vsego suшestvi-
telьnњe, prilagatelьnњe i glagolњ. Sintaksiеeskaд зkspressivnostь
nastolьko љiroka i raznoobrazna, еto razvilosь osoboe grammati-
ko-stilistiеeskoe napravlenie — зkspressivnњц sintaksis.2
2. Padeяi otliеaytsд raznoobraznњm зkspressivnњm potenci-
alom. Suшestvuet intrakategorialьnaд, interakategorialьnaд i зks-
trakategorialьnaд padeяnaд зkspressivnostь. Intrakategorialьnaд
зkspressivnostь zaroяdaetsд v ramkah opredelennogo padeяa ili
gruppњ padeяeц (syda otnosдtsд osobennosti skloneniд, sinoni-
miд okonеaniц). Interakategorialьnaд зkspressivnostь voznikaet
perekreшivaniem imennњh kategoriц roda, еisla, oduљevlennosti
(kolebaniд v rode, ispolьzovanie edinstvennogo еisla vmesto mno-
яestvennogo, i naoborot, upotreblenie otvleеennњh, veшestvennњh
i sobiratelьnњh imen suшestvitelьnњh vo mnoяestvennom еisle i
t. p.). Зkstrakategorialьnuy зkspressivnostь poroяdayt sluеai, ko-
gda padeя vњhodit za svoi kategorialьnњe ramki i vstupaet v otno-
љeniд s edinicami neimennњh kategoriц, napr., s kategorieц lica,
nakloneniд (еaшe vsego, reеь idet o tekstualьnoц зkspressii). Pa-
deяi obladayt funkcionalьno-stilistiеeskoц markirovkoц. Odni
iz nih zakreplдytsд za nauеnњm stilem, drugie za oficialьno-de-
lovњm, tretьi za razgovornњm i t. d. Nekotorњe iz nih obladayt
stilistiеeskoц okraskoц (ironiеeskoц, љutlivoц, prenebreяitelь-
noц, uniеiяitelьnoц i t. d.). Suшestvuyt padeяnњe formњ, ko-
torњe дvlдytsд arhaiеnњmi ili яe predstavlдyt soboц novovvede-
niд. Padeяnњe formњ mogut imetь prostoreеnњц, яargonnњц ha-
rakter. Vaяnaд еastь зkspressii voznikaet v sinonimiеeskih otno-
љeniдh dvuh ili bolee padeяeц, bez predloga ili s predlogom.
3. Naљ analiz sostoit iz treh еasteц: v pervoц predstavlenњ
зkspressivnњe vozmoяnosti otdelьnњh padeяeц dvuh дzњkov, vo vto-
1 Ob obrazno-зkspressivnom ispolьzovanii grammatiеeskih kategoriц sm. Љi-
rokova 1990. O grammatiеeskoц зkspressivnosti sm. Efimov 1961, Toљoviг 2002,
Firsova 1981.
2 V зtoц oblasti suшestvuet rдd otdelьnњh issledovaniц (Aleksandrova 1984,
Beregovskaд 2004, Geller 1978, 1991, Ivanova 1999, Kovtunova 1986, Malinoviе 1990,
Pulenko 1988, Skovorodnikov 1981) i statьeц (Akimova 1981, 1982, Kovtunova 1978,
Plotnikova 1992, Еaцkovskiц 1971). Dannњц tip sintaksisa nekotorњe nazњvayt
poзtiеeskim (Kovtunova 1986, Patroeva 2002) i зmocionalьnњm (Dolinin 1978: 235—
241).
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   25

Разместите кнопку на своём сайте:
TopReferat


База данных защищена авторским правом ©topreferat.znate.ru 2012
обратиться к администрации
ТопРеферат
Главная страница